Vežbanje blagotvorno deluje na naše psihofizičko zdravlje, njegovo unapređenje i očuvanje. Na žalost, neaktivnost, umorne noge i napeti živci, previše jela a malo kretanja ili, ukratko, previše „civilizovanog“ ponašanja, skoro da su dobili bitku. A, telo koje se ne kreće, sklono je degeneraciji. Pluća i krvni sudovi postaju neefikasni, srce slabi, mišići gube napetost i snagu, dok organizam u celini takođe slabi i postaje veoma neotporan na bolesti. Međutim, iskustvo ljudi koji su fizički aktivni, pokazalo je da na ovaj način napetost nestaje, snižava se arterijski pritisak, puls smiruje, holesterol smanjuje, a smanjuje se i ukupna telesna težina, prehlade su ređe, smanjuje se broj srčanih napada i moždanih udara, dok radne, fizičke i umne sposobnosti rastu.
Naučni testovi su pokazali da su trčanje, hodanje, plivanje, vožnja biciklom i trčanje u mestu, najkorisnije fizičke aktivnosti. Cilj ovih aktivnosti je ojačavanje lične izdržljivosti pomoću:
- vežbi istezanja,
- vežbi jačanja snage
Idealno je vežbati 3-4 puta nedeljno u trajanju od 20-30 minuta, pri čemu treba odvojiti 5-10 minuta za zagrevanje (vežbe istezanja), a oko 20 minuta za vežbe jačanja. Neophodno je menjati vrste vežbi, jer se samo na taj način uključuju svi mišići. Dizanje tegova i vežbe na spravama predstavljaju aktivnosti koje isključivo jačaju mišiće, ali nedovoljno aktiviraju pluća, srce i krvotok. Efikasnost vežbi ogleda se u bogatom snabdevanju pluća kiseonikom, pa ih zato ih treba dovoljno dugo obavljati. Vežbe koje ne pokreću duboko disanje ne donose dovoljno rezultata kada je u pitanju unapređenje i održavanje zdravlja celog organizma.
Nema prijatnijeg, a ni delotvornijeg, načina za održavanje zdravlja od okrepljujućeg pešačenja.
Šetati čvrstim korakom u prirodi znači neprestano poboljšavati rad svih organa koji na taj način ekonomičnije rade i, bez iscrpljivanja, više pružaju. Organizmu je dnevno potrebno makar jednočasovno pešačenje
