Sunčano i toplo vreme nas prosto mame da uživamo u hladnoj kafi u nekoj od bašta velikog broja kafića. Međutim, postavlja se pitanje šta sa treniranjem. Praviti pauzu nikako ne dolazi u obzir, a trening po vrućini sa sobom nosi i niz opasnosti. Zato je pravo rešenje odabrati fitnes klub gde možete bilo kada tokom dana trenirati u klimatizovanom prostoru, ili ako trenirate napolju morate odabrati pre svega jutarnje ili eventualno večernje časove, kada temperatura nije tako visoka i kada nema direktnog sunca.
Zbog čega je problem tokom leta trenirati po toplom i sunčanom vremenu?
Ljudi su toplokrvna bića koja su tokom evolucije razvili mehanizme čija je uloga da održava telesnu temperaturu unutar uskog opsega. To znači da je naša temperatura stalna bez obzira na spoljnu temperaturu. I tu dolazi do problema. Ako trenirate po toplom vremenu, pošto trenirajući stvarate toplotu morate nekako da se oslobodite njenog viška da bi telesna temperatuta bila konstantna.
Šta se dešava ako to ne možemo? Onda rizikujemo da se izložimo toplotnom stresu koji može imati brojne negativne posledice po naše zdravlje. Kada treniramo, čak 75% energije se pretvara u toplotu koja mora da iz mišića dođe do kože, a zatim da se ukloni iz tela u spoljnu sredinu. Upravo ova razmena toplote između kože i okoline zavisi od temperature, vlažnosti i brzine strujanja vazduha, zračenja koje potiče od sunca, neba i zemlje, ali i od odeće.
Postoje četiri mehanizma razmene toplote između čoveka i njegove okoline: strujanje, zračenje, provođenje i isparavanje. Samo isparavanje odnosno znojenje, ima najveći značaj u hlađenju našeg tela.
Ukoliko ne dolazi do isparavanja znoja on ostaje na koži što sprečava njegovo dalje lučenje i samim tim hlađenje organizma. Iz ovog razloga važno je da se obezbedi protok vazduha do kože, naročito u onim područjima gde je površina kože najveća da bi se maksimalno povećalo rashlađivanje tela isparavanjem. Upravo zbog toga je važno kakvu odeću za vežbanje nosite i od kog materijala je napravljena.
Među faktorima rizika za nastanak toplotne bolesti najznačajnija je dehidracija. Ona izaziva povišenje unutrašnje temperature i kardiovaskularno opterećenje. Za svaki procenat izgubljene telesne mase, unutrašnja temperatura se dodatno podiže za 0.15-0.2 stepena, a srčana frekvenca za po pet udara na minut.
Zbog toga je adekvatna nadoknada tečnosti ključna kod fizičke aktivnosti.
izvor: lifeactive.rs
