Nepobitna činjenice je da su masti deo svačije ishrane. Puno puta smo na ovom sajtu pisali o opasnostima koje masti donose. U svetu se troše milioni dolara da bi se ukazalo na loše efekte zasićenih masti životinjskog porekla a sa druge strane dobrobiti biljnog ulja. Evo nekoliko činjenica o mastima koje još niste čuli a nije loše da znate. Biće vam teško da mislite izvan uobičajenog ali ostanite sa nama… može biti zanimljivo…
Zasićene masti
Proizvodi žvotinjskog porekla su osnovni izvor zasićenih masti u našoj ishrani. Začudiće vas činjenica da ustvari kokosovo i palmino ulje imaju najviše zasićenih masnih kiselina u sebi (92 i 50%).
U čovekovom organizmu 50% membrane svake ćelije čine zasićene masti. Zajedno sa proteinima one ćelijama daju čvrstinu i integritet. Takođe zasićene masti imaju veoma značajnu ulogu u zdravlju kostiju. Takođe važni su i kao izvori vitamina A i D. Zasćene masne kiseline imaju važne antimikrobne efekte i štite nas od mikroorganizama u crevima koje donose bolest. Zbog svega navedenog zasićene masne kisleine moraju da čine 50% ukupnih masti koje unesemo tokom dana.
Holesterol
Ovaj oblik masti se redovno definiše kao „loš momak“; nešto što treba smanjiti na minimum i izbegavati što je više moguće. Ipak on je takođe jedan od najvažnijih komponenti ćelijskog zida. Kada ste pod infekcijom (prehlada i sl.) potrebe za holestrolom se povećavaju i vaše će telo (jetra) sama proizvoditi holesterol neophodan za borbu protiv virusa /bakterije. Slično se dešava i sa redovnim vežabčima u teretani – stalno oštećenje i oporavak mišia koji se redovno dešavaju u trenažnom procesu zahtevaju i redovno obnavljanje zidova ćelija.
Još jedno važno mesto holestrola je u sintezi kortikosteroida. Oni nas baren od teških bolesti kao što su rak i bolesti srca. Testosteron takođe nastaje od holestrola. Ovaj obilk masti je važan i za sipoljavanje efekta serotinina – hormona sreće.
Nezasićene masti
Nezasićene masti se dele na poli i mononezasićene. Polinezasićene se dele na dve grupe esencijalnih masnih kiselina (EMK): omega-3 i omega-6. Esencijalne kiseline moramo unositi putem hrane jer ih naš organizam ne može stvoriti.
Omega-3EMK su neophodne za stvaranje energije, tranfer kiseonika, stvaranje hemoglobina, sintezu membrane ćelija, oporavak mišića, rast, deobu ćelija, imunitet. Odgovarajuće omega-3 EMK su neophodne za razvoj mozga što je najvažnije za bebe i decu. Izvori kvalitetnih omega-3 EMK su zeleno lisnato povrće, riblje ulje, masna riba, jaja, orasi, laneno seme i laneno ulje. Ove EMK su veoma važne i za nas starije jer postiču zarastanje rana, obezbeđuju glatku kožu, čine nas vitalnim i staloženim. Takođe smanjuju upale, smanjuju zadržavanje vode, sprečavaju povećanje krvnog pritiska i nastanak određenih vrsta tumora. Nedostatak omega-3 EMK dovodi do astme, oboljenja srca i problema sa pamćenjem i učenjem. Omega-6 EMK su nešto lošije za nas. One postiču upale, smanjuju rad štitne žlezde, usporavaju metabolizam. Osobe čija dijeta sadrži veće količine ovih EMK imaju veće šanse za tromboze, probleme sa varenjem, sterilnost, čak su i u opasnosti od razvoja tumora.
Za sve nezasičene masne kiseline važi da su veoma labilne na temperaturama, te da se ne bi trebale grejati (pečenje na ulju i sl.). Termički obrađene EMK stvaraju slobodne radikale koji napadaju tkiva i ćelija izazivajuži širok spektar bolesti. Odnos omega-3 i omega-6 EMK je veoma važan. I on treba da bude neke oko 1:4 u korist omega-3 EMK.
