Pre nešto više od deset godina, dvadesetosmogosišnji Branko R. iz Novog Sada pri jednom padu, slomio je kuk. Ta povreda promenila mu je život. Oporavak je trajao skoro tri meseca, a njegovi su mišići potpuno atrofirali (zakržljali, oslabili).
„Imao sam tri šipke u nozi, posle operacije sam bio potpuno nepokretan. Ležao sam nekih dva-tri meseca“, Branko započinje svoju priču.
Posledica tolikog ležanja bila je velika. Branko se ugojio, a mišići su oslabili.
„Noga mi je totalno atrofirala. Išao sam dugo na rehabilitaciju i na one razne struje i motorika noge se prosto smanjila. I bilo je potrebno mnogo vremena da ta noga postane funkcionalna, kao što je nekad bila. Zbog lošeg kretanja, iskrivlila mi se i kičma“, iskreno nam prepričava Novosađanin.
Doktori su mu preporučili da ide na plivanje. Međutim, to je trajalo kratko, jer Branko nije mogao da uskladi termine plivanja sa ostalim obavezama. Tako je počeo rekreativno da odlazi u teretanu sa drugarima.
„U teretani sam sám trenirao, tako sam neke stvari instiktivno radio dobro, a neke ne. Uglavnom, kada vežbe radiš sam, ne uradiš dobro“, kaže mladić.
Onda je usledio dug period školovanja, bez fizičkih aktivnosti. Arhiktetura, koju je Branko završio, zahtevala je mnogo crtanja i sedenja za stolom. Svaki slobodan trenutak koristio je za opuštanje i druženje, a ne za vežbanje.
Nakon godinu dana takvog života, mladi arhitekta se ugojio, bio je potpuno neaktivan, a mišići su još više oslabili. Od nekih prijatelja je čuo za rekreativno veslanje u klubu Danubius. Odlučio je da dođe u klub i tada je sreo trenera Strahinju Markovića.
„Tada mi je trener objasnio da je veslanje dobro, ali u mom slučaju moram ići postepeno. U terminu mog dolaska, imao je grupni trening, pa sam odlučio i ja da probam. Dopalo mi se. Trener je sagledao moje mogućnosti, posvetio mi pažnju, rekao šta smem da radim od vežbi, a šta ne. Tako sam počeo da treniram sa grupom“, priseća se Branko.
U međuvremenu su se Branko i trener sprijateljili. Tako su počeli individualno da treniraju. Vrlo brzo počeli su da se vide rezlutati – Branko je promenio loše navike, ishranu, promenio je način života.
„Izgubio sam salo, a dobio mišiće. Ali nisam izgubio puno kilograma, imao sam 71kg, sada imam 65kg.
Kako sam napredovao u treniranju, tako su se treninzi menjali i trener je uvek znao koliko mogu da izdržim i šta mogu da uradim. Trener Strahinja me podstakao da dolazim redovno na treninge. Lakše vreme prođe kada trenirate sa nekim i kada vam je neko posvećen“, zaključuje Novosađanin koji je stigao do cilja.
Kada je došao u klub, Brankova pokretnost je bila veoma mala, nije mogao da trči. Danas, Branko trening najduže provede na traci za trčanje.
Ono najvažnije, njegovo rame više nije krivo. Njegovo držanje je normalno i ne podseća ga na povredu koju je doživeo.
Jer, Branko je uspeo!
