Četrdesetosmogodišnja Branislava Popov iz Novog Sada već godinu i po dana uspešno trenira sa trenerom Strahinjom Markovićem, sa kojim je uspela da stane na noge i pronađe svetlost života.
Branislavi je sedamnaest godina pogrešno lečena išijalgija. Osam puta puta je bila na štakama. Imala je povredu na levoj strani na kojoj se najčešće i kočila. Prve godine kada nije znala da je u pitanju kičma, doktor je pitao da li je alergična na određene lekove – taj lek nikada pre nije primala, stoga je rekla da ne zna. Doktor joj je dao kombinaciju trodona i leka za smirenje i imala je anafilaktičku reakciju i u roku od pet minuta mogla je da umre.
Danas je tu, u teretani. Zdrava i prava. I najvažnije, nasmejana.
Kakve su se još promene desile nakon godinu dana treniranja?
Sve se promenilo. Na bolje, naravno. Lakše se krećem nemam više zdravstvene probleme, popravila mi se cirkulacija, popravio se krvni pritisak… čak sam i kilograme skinula, iako to nije bilo primarno, jer i nemam toliko problema sa viškom kilograma.
Bili ste na kontroli kod lekara, kako je to prošlo?
Lekar nije mogao da veruje. Nemam aritmiju, preskakanja… Celo zdravstveno stanje mi se popravilo. Trening mi je dao tu dodatnu energiju koja mi je ranije falila.
Šta kaže Vaša porodica na Vaše promene i rezultate?
Da budem iskrena, imam veoma kritičnu braću. Rekli su mi: “Pa probaj, pa ćemo videti šta će biti…” Primetili su da mi je bolje i pitali su me:”Zašto tako sijaš?” A poenta je čim se dobro osećate, da još bolje i izgledate.
Kakva Vam je sada pokretnost – da li trčite, brzo hodate, s obzirom da to dug vremenski period niste mogli da uradite?
Ja čučim na obe noge ravnomerno, prvi put posle deset godina u životu, To je za mene bilo neverovatno. Preskačem vijaču, trčim, brzo hoda, skačem… potpuno zdrava i pokretna. Napredak do maksimuma koji nisam očekivala.
Kakvi su treninzi sa Strahinjom nakon godinu i po dana, da li je bilo situacija da Vam se nekada ne dolazi na trening?
Čak i kada sam najiscrpljenija, dođem na trening, jer znam da će to na kraju imati pozitivan efekat. A dobra stvar je što Strahinja uvek primeti kada sam umorna, pa trening prilagodi mom trenutnom osećaju. Ne volim da odustajem – bila sam tamo gde je mrak, i ne bih se tamo vratila nikada, pronašla sam svetlo i ne bih odavde nigde išla. Održavam taj put.
