Ništa nije važnije od zdravlja, to je činjenica koju u stresnom i užurbanom modernom ritmu života prečesto zanemarimo. No, kako bismo stvari držali pod kontrolom i bili što zdraviji, svi bismo trebali paziti na tri osnovne brojke.
Za povišeni krvni pritisak može se reći da je bolest današnjice, a upravo održavanje tih vrednosti normalnima može sprečiti brojne incidente, od srčanog do moždanog udara. Kako biste bili sigurni da ne spadate u rizičnu grupu, proverite svoj pritisak i uporedite ga s ovim vrednostima.Normalni krvni pritisak je 120/80
Pritisak između 120/80 i 139/89 nazivamo ‘prehipertenzijom’
Visoki krvni pritisak je 140/90 i više
Hipertenzija (visoki krvni pritisak) povećava rizik od moždanog udara, infarkta, aneurizma arterija i hroničnih bolesti bubrega. Hipertenzija nema nikakvih simptoma, a upravo se zbog toga visoki pritisak zove i tihi ubica.
2. Obim struka
Pogledajte svoj struk i znaćete jeste li zdravi, kažu neki stručnjaci. Naime, visceralne masti (salo na trbuhu), koje se obavilo oko unutrašnjih organa šalje toksine u celo telo. Svakih pet centimetara obima struka više povećava rizik od smrti za devet posto, upozoravaju neka istraživanja. I dok nam indeks telesne težine (BMI) govori koliko kilograma imamo viška, ne otkriva nam informaciju o tome gde je masno tkivo raspoređeno. A jako je važno je li salo nataloženo na struku.
Istraživanja pokazuju kako struk čiji je obim kod žena iznad 88 centimetara i kod muškaraca iznad 102 centimetra, može povećati šanse oboljenja od hroničnih bolesti poput dijabetesa i bolesti srca.
Veličina struka kod žena trebala bi biti do 80 centimetara, a kod muškaraca 93.
3. Nivo holesterola
Holesterol je najpoznatija masnoća u organizmu i prisutan je u svakoj živoj stanici, a razlikujemo dobri HDL holesterol od LDL lošeg holesterola čiji povećan nivo u krvi uzrokuje moguće bolesti srca i krvnih žila, srčani i moždani udar.
Količina ne zavisi samo o unosu putem hrane, već se stvara i u telu. Smatra se da je oko 20 posto ukupnog holesterola u telu dobijeno iz hrane, a oko 80 posto se sintetizira u jetri. Holesterol iskazujemo internacionalnom jedinicom mere mmol/l (milimol na litru) . Nekad se zdravom smatrala vrednost do 7 mmol/l, a danas su preporučene vrednosti holesterola za odrasle do 5 mmol/l.
Povišen LDL (loši) holesterol izaziva postepeno taloženje masnoća unutar kapilara i arterija, pa time postepeno izaziva arteriosklerozu, a time srčani, kao i moždani udar. Stoga je definisana njegova najviša preporučena vrednost, a trebalo bi biti niži od 3,0 mmol/l.
Kako biste znali nivo holesterola, nužno je posetiti svog lekara, a nakon odgovarajućih pretraga znaćete trebate li i kako sniziti nivo holesterola u organizmu.
