Mihajlo (56) iz Novog Sada za sedam meseci izgubio je 35 kilograma. Nekada aktivan u treningu, ali godine su donele veliki višak kilograma, pa se odlučio za operaciju želuca. Nakon oporavka vratio se treninzima, a želja za zdravijim životom dovela ga je do cilja.
Kako je izgledao trenutak kada ste odlučili da nešto promenite?
Dugo sam radio u IT sektoru, a taj posao nosi mnogo sedenja, stresa i malo kretanja. Nekada sam trenirao, ali sam vremenom sebi dozvolio da dođem do 220 kilograma. U jednom trenutku sam shvatio da više ne mogu tako da živim. Zdravlje je počelo ozbiljno da mi trpi, imao sam i problem sa nogom koji me je dosta mučio. Tada sam doneo odluku da moram sve da promenim.
Odlučili ste se i za operaciju želuca. Kako je izgledao period nakon toga?
Posle operacije sam počeo da gubim kilograme, ali sam znao da to nije dovoljno. Doktor mi je već mesec dana nakon operacije rekao da mogu da počnem sa treninzima. Nisam želeo da gubim vreme. Odmah sam pozvao trenera Strahinju, jer sam već dugo znao kako radi i znao sam da je stručan za ovakve situacije.
Kako pamtite prvi trening?
To je bio dan kada sam sebi rekao: „Dosta je.“ Iskreno, nije bilo lako. Posle svih merenja i testiranja, Strahinja mi je rekao da je moja kondicija, od nula do deset, u minusu. To me nije obeshrabrilo, već mi je bio dokaz koliko sam zapostavio sebe.
Šta se promenilo tokom narednih sedam meseci?
Promenilo se mnogo toga. Najvažnije je što smo došli do zdravog načina skidanja kilograma. Za sedam meseci skinuo sam između 30 i 40 kilograma, ali nismo samo gubili težinu — uspeli smo i da nabacimo mišićnu masu. Danas se osećam mnogo bolje, imam više energije i konačno vidim da mogu normalno da funkcionišem.
Koliko je važna podrška trenera u takvom procesu?
Ogromno je važno da pored sebe imate nekoga ko zna šta radi i ko razume kroz šta prolazite. Strahinja je od početka pristupio svemu stručno i postepeno. Nije bilo nerealnih očekivanja, već pametan i zdrav pristup.
Mnogi ljudi nemaju motivaciju da počnu sa treningom. Šta biste im poručili?
Ljudi često čekaju „pravi trenutak“, a on nikada ne dođe. Ja bih svima rekao da zdravlje mora da postane prioritet. To treba da bude najveća motivacija. Pogotovo ljudima koji rade kancelarijske poslove i provode većinu dana sedeći. Ne treba čekati da telo počne da šalje ozbiljna upozorenja. Najteže je napraviti prvi korak, a posle sve ide lakše.
Kako danas gledate na ceo svoj put?
Ponosan sam što sam počeo. Ovo nije samo priča o kilogramima, već o promeni života. Shvatio sam da nikada nije kasno da čovek odluči da brine o sebi.
