Novosađanin, Ivan Milojković, dugogodišnji hokejaš i kondicioni trener otkriva nam detalje saradnje sa trenerom Strahinjom Markovićem i opisuje nam jedan svoj radni dan. Milojković smatra da je najteže početi sa treningom, kasnije sve postaje navika.
Koliko dugo si hokejaš, a koliko dugo kondicioni trener?
Predugo, predugo, jedva čekam penziju, čim steknem prvi uslov, odoh… Hokejaš od pete godine, znači 30, još par dana pa 31. Kondicione treninge sam počeo da držim još kao student, prvi put sam počeo 2003. godine.
Opiši jedan tvoj radni dan.
Radni dan se ne završava, uvek neke obaveze, tako da tu nema ni početka ni kraja. Ustajanje 6:30h kada se voze deca u vrtić, pa na posao da se odradi jutarnja smena, kući da se spremi ručak, pa po decu u vrtić, onda sledi popodnevna smena, vratim se kući da pomognem oko dece, a kada klinci zaspu idem na hokejaški trening do kasno u noć. Čim dođem kući, pošto svi spavaju, sedam za računar i krećem sa izveštajima, pravim plan za sutrašnji radni dan.
Da li su hokejaški treninzi dovoljni za održavanje kondicije ili je potrebno još truda?
Zavisi iz kog ugla gledaš. Mogu biti dovoljni, ali ima toliko stvari koje možemo uraditi bolje, sprečiti povrede, učiniti da se na ledu osećamo bolje. Smatram da pored hokejaških treninga moramo izdvojiti još dva-tri puta nedeljno po sat vremena kako bi neke svoje nedostatke otklonili van leda.
Pored ličnog znanja i iskustva, treniraš sa personalnim trenerom. Koliko je uloga trenera Strahinje važna za tvoju karijeru?
Strahinja i ja smo došli na ideju da počnemo da radimo kondicione treninge sa sportistima i da nam to bude zajednički projekat. Dogovorili smo se da zajedno napravimo program, a da ja treniram po njemu pošto se i dalje aktivno bavim sportom. Seli smo i napisali program po kom treniram. Odmah ću povući paralelu, prošle godine nisam trenirao tokom sezone i nisam imao snage i izdržljivosti kao ove (a sad sam još i stariji). Osećam se odlično i mislim da je to bio pravi potez, pogotovo kada rezultate osetiš na svojoj koži. Ako budem igrao i sledeće sezone definitivno je ovo prava kombinacija.
Kako te najbolje motiviše trener Marković?
Strahinja i ja smo kolege, pa je to više diskusija i razmena iskustva tokom treninga nego motivacija, ali uvek je lakše kad je neko pored tebe, da te gleda kako patiš (smeh).
Koliko vodiš računa o ishrani i da li dobijaš savete i od trenera?
Vodim računa o ishrani, a kao što sam u prethodnom odgovoru napisao to je sve diskusija i razmena iskustva. Ponekad dozvolim sebi da zgrešim, pa odem na pljesku sa drugarom ‘Kornjačom’ (kada mu žena dozvoli) i ispunim sebi taj užitak.
Zašto se ljudi teško nateraju da treniraju i kojom porukom ih pozvati?
Smatram da je teško samo početi. Sve u životu se svodi na navike i rutine, tako i treniranje. Trening je dobra navika koja je teška, uvek je lakše sesti u kafić ili ostati kod kuće i gledati televizor. Ne smemo dozvoliti sebi da se ulenjimo, moramo imati stalno nešto što nas pokreće, neki motiv, bilo to da hoćemo da smršamo, da budemo zdravi ili da budemo još bolji u nečemu što volimo.
