Neke stvari su jednostavno bolje kada ih podelite s drugima, pa tako može biti i sa treningom. Osim toga, i istraživanja pokazuju da ćete učestalije vežbati ako imate partnera s kojim odlazite na treninge. Ponekad partner može biti tu samo da bodri i motiviše, bez obzira na to što možda ne pratite isti program vežbanja.
Ali vežbanje s partnerom može biti i sasvim nešto drugo – trening u kojem vežbe radite u paru, i pritom se jako dobro zabavljajte. Nebitno radi li se o nekom iz vaše porodice ili prijatelju, trening u paru može postati zabavan izazov za oboje. Nekoliko godina unazad sestre Jovana i Minja Lancoš iz Novog Sada zajedno treniraju. Pre tri meseca pronašle su trenera Strahinju i prepričavaju nam iskustvo treniranja sa njim.
Kako ste došle do Strahinje?
Minja: Preko Instagrama. Tražila sam trenera, jer smo pre išle na neke treninge, ali to nije bilo to što smo mi zamislile i krenule smo u potragu za nekim novim.
Pomenula si da ste već zajedno trenirale sa personalnim trenerom. Kako ste se tada odlučile da krenete zajedno da trenirate sa ličnim trenerom?
Minja: Teško ustanem ujutru i trebao je neko da me budi, pa sam došla na ideju da Jovana i ja zajedno idemo na treninge. Ona je pre išla na grupne treninge, ali sam je ubedila da krene sa mnom.
Šta to nije ispunilo vaša očekivanja sa prethodnim trenerom, a danas sa Strahinjom – jeste?
Jovana: Nekako su svi treninzi bili isti – čučnjevi, čučnjevi… Nisam videla napredak za godinu dana, koliko sam ovde primetila za tri meseca treniranja sa Strahinjom. I Minji su bili dosadni treninzi, pa smo prosto odlučile da promenimo trenera. Da probamo…
Koji je vaš prvi utisak sa prvog treninga sa trenerom Markovićem? Jeste li već tada videle razliku ili je trebalo malo vremena?
Jovana: Od prvog treninga, tog testiranja, odmah smo videle da je dosta drugačije.
Minja: Pa nijedan trening se nije ponovio, čak ni slične treninge ne radimo.
Koliko ste jedna drugoj motivacija da izgurate ceo trening, kada vam bude teško?
Jovana: Uvek sebi zacrtam da svaki naredni trening dam više sebe od prošlog. I dajem se, nije mi to problem. Sve je u glavi.
Minja: A i kad trener vidi da ne možemo, pogura nas malo – motiviše nas da probamo i uvek odradimo sve do kraja.
Kako ste stekle naviku da trening bude deo vaših života? Koji je to bio motiv da se pokrenete?
Jovana: U srednoj školi sam počela da treniram – da izgubim kilograme. Ali sam vremenom navikla, prija mi trening.
Minja: Moj motiv je isto bio da smršam. Pre jedno pet godina sam počela da treniram.
Kako izgleda vaš trening sa Strahinjom – da li napravi neko takmičenje za vas nekada?
Pa on to ni ne mora, jer se nas dve takmičimo svakako. Bude nam jako lepo.
Da li ste ispunile cilj za ova tri meseca treniranja?
Jovana: Broj kilograma možda i nije tako drastično manji, koliko obimi, veći procenat mišića i smanjen procenat masti – što je mnogo važnije od tog broja na vagi. Izgubila sam pet centimetara u struku za mesec dana.
Minja: I kod mene je napredak i u smanjenu kila i obima. Zadovoljna sam.
