Osamnaestogodišnji Jovan Balaban iz Novog Sada odrastao je gledajući svog oca u uniformi i poželeo da bude baš kao On. Kada je došao trenutak da se pripremi za važan korak, prepustio se personalnom treneru Markoviću koji je sa njim uspeo da ostvari tu veliku želju – da se upiše na Vojnu akademiju Univerziteta odbrane u Beogradu. Kako je tekao taj proces i u čemu je Jovan bio najbolji na prijemnom ispitu, pročitajte u nastavku.
Kada si počeo da treniraš i koji je razlog koji te naveo da stupiš u kontakt sa trenerom Markovićem?
Sa Strahinjom sam počeo da treniram ove godine u januaru, jer sam hteo da se pripremim za upis na Vojnu akademiju u eogradu. S obzirom na to da je moja sestra pre trenirala sa Strahinjom, znao sam kakav je trener i da je on pravi izbor.
Mislio sam da je bilo kasno da se pripremam za to, ali na svu sreću, na kraju su rezultati pokazali da je bilo pravo vreme.
Odabir trenera Strahinje je u stvari po preporuci sestre, zar ne?
Tako je. Moja sestra je imala problema sa kičmom i trenirala je kod Strahinje. I posle toga smo ga porodično svi jako zgotivili i imamo poverenja u njega, jer su dosadašnji rezultati uvek govorili da zna šta i kako radi.
Imaš 18 godina, da li si pre imao ličnog trenera? Koliko su ti bili teški treninzi sa trenerom Markovićem?
Pre sam trenirao aikido deset godina, nakon pauze od dve godine bilo kakvog treninga, došao sam ovde i moram priznati da su mi bili teški treninzi. Ali, znao sam sa kojim ciljem sam tu. I nisam odustajao.
Šta je bilo najteže?
Definitivno, trčanje i zgibovi. Nisam imao kondicije, kao ni snagu i te vežbe su mi baš teško padale.
Rekla bih da je tvoja želja za upisom na Vojnu akademiju bila velika, pa nisi posustao nijednog trena?
Tako je. Ta ogromna želja me je držala da ne odustanem, a bilo je naporno. Škola, časovi matematike, treninzi, teško je bilo sve postizati.
Moj otac je vojno lice, ceo život gledam uniformu i nekako me ta slika gurala napred.
Kako izgleda prijemni ispit za upis na Vojnu akademiju? Šta si savladao na treninzima, a da ti je pomoglo da prođeš taj ispit?
Imali smo četiri discipline: skok udalj, zgibovi, hodanje nauznak i Kuperov test. Sa Strahinjom sam se sve vreme pripremao za sve navedene discipline. I kada vidim svoj napredak, ponosan sam. U trčanju sam bio prvi.
Da li je bilo izmena u načinu ishrane?
Bilo je saveta, da uvek posle treninga jedem voće pogotovo urme i banane. Ništa nisam znao o tome i dosta sam naučio.
Da li ostvaren cilj znači da je sa treninzima sada kraj, kao i sa školom, ili… ?
Nikako, nastavljam sa treninzima.
Koji bi savet dao svojim vršnjacima kada je reč o treningu i na toj vrsti rada na sebi?
Dosta veliki broj ljudi u mom okruženju trenira, ali svakako bi im savetovao da ne počinju na svoju ruku da rade vežbe. Evo, ja sam mislio da neke vežbe radim pravilno, pa kad sam došao kod Strahinje shvatio sam gde grešim. Jedna moja drugarica se sama spremala za isti prijemni kao i ja, ali nije uspela da se upiše u ovom roku i baš sam joj preporučio Strahinju.
Jer, on mene nije učio samo kako da treniram, već je sjajan psihlog. I odličan motivator. Nisam odustao ni kada je bilo najteže.
