Ništa nije važnije od zdravlja, to je činjenica koju u stresnom i užurbanom modernom ritmu života prečesto zanemarimo. No kako bismo stvari držali pod kontrolom i bili što zdraviji, svi bismo trebali paziti na tri osnovne brojke.
Ako kontrolišete ove brojeve ne samo da ste izgubili kilograme, nego ste korak bliže zdravom životu. Donosimo vam tri brojke na koje trebate obratiti pažnju, a na koje upozoravaju specijalisti.
1. Krvni pritisak
Za povišeni krvni pritisak može se reći da je bolest današnjice, a upravo održavanje tih vrednosti normalnima može sprečiti brojne incidente, od srčanog do moždanog udara. Kako biste bili sigurni da ne spadate u rizičnu grupu, proverite svoj pritisak i uporedite ga sa ovim vrednostima.
Normalni krvni pritisak je 120/80
Pritisak između 120/80 i 139/89 nazivamo ‘prehipertenzijom’
Visoki krvni pritisak je 140/90 i više
Hipertenzija (visoki krvni pritisak) povećava rizik od moždanog udara, infarkta, aneurizma arterija i hroničnih bolesti bubrega. Hipertenzija nema nikakvih simptoma, a upravo se zbog toga visoki pritisak zove i tihi ubica.
2. Obim struka
Pogledajte svoj struk i znaćete jeste li zdravi, kažu neki stručnjaci. Naime, visceralne masti (salo na trbuhu), koje se obavilo oko unutrašnjih organa šalje toksine u celo telo. Svakih pet centimetara obima struka više povećava rizik od smrti za devet posto, upozoravaju neka istraživanja. I dok nam indeks telesne težine (BMI) govori koliko kilograma imamo viška, ne otkriva nam informaciju o tome gde je masno tkivo raspoređeno. A jako je važno je li salo nataloženo na struku.
Istraživanja pokazuju kako struk čiji je obim kod žena iznad 88 centimetara i kod muškaraca iznad 102 centimetra, može povećati šanse oboljenja od hroničnih bolesti poput dijabetesa i bolesti srca.
3. Nivo holesterola
Holesterol je najpoznatija masnoća u organizmu i prisutan je u svakoj živoj stanici, a razlikujemo dobri HDL holesterol od LDL lošeg holesterola čiji povećani nivo u krvi uzrokuje moguće bolesti srca i krvnih žila, srčani i moždani udar.
Količina ne zavisi samo o unosu putem hrane, već se stvara i u telu. Smatra se da je oko 20 posto ukupnog holesterola u telu dobijeno iz hrane, a oko 80 posto se sintetizuje u jetri.
Povišen LDL (loši) holesterol izaziva postepeno taloženje masnoća unutar kapilara i arterija, pa time postepeno izaziva arteriosklerozu, a time srčani, kao i moždani udar. Stoga je definisana njegova najviša preporučena vrednost, a trebalo bi biti niži od 3,0 mmol/l.
