Većina nas, nekada u svom životu ima problema sa viškom kilograma. Moderan način života gde sedimo više nego što bismo hteli, vreme provodimo ispred računara i televizora, od kuće do prodavnice idemo kolima, hranimo se najčešće nezdravo, brzom hranom ili vec delimično obrađenom hranom, jer nemamo vremena, uzima svoj danak.
Fizička aktivnost je jedan od kriterijuma na osnovu koga se procenjuje zdravlje pojedinca, a fizička neaktivnost je svrstana kao četvrti vodeći faktor opšte smrtnosti u svetu. Smatra se da godišnje, zbog fizičke neaktivnosti, u svetu, umire 3,2 miliona ljudi. Upravo zbog toga Svetska zdravstvena organizacija preporučuje 30 minuta umerene fizičke aktivnosti svakoga dana.
Da se nedovoljno zdravo hranimo znami i sami. Ali šta kažu podaci? Beli hleb u ishrani koristi čak 60,1% stanovništva, dok neki od integralnih vrsta hlebova koristi svega 8,2% stanovništva. Ishrana bogata voćem i povrćem može značajno uticati na poboljšanje zdravlja svakoga od nas. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje dnevni unos od najmanje 400 grama voća i povrća. U Srbiji 57,1% stanovništva koristi svakodnevno povrće u ishrani (sveže, smrznuto…) i to češće žene nego muškarci. Voće svakodnevno konzumira 45,6% stanovništva Srbije.
Svaki pet stanovnik naše zemlje uopšte ne razmišlja o zdravlju pri izboru načina ishrane, ali je skoro polovina (49,1%) izjavilo da je u poslednjih godinu dana nešto promenilo u načnu ishrane kako i bili zdraviji.
Rezultati su pokazali da osobe sa povećanom telesnom težinom žive do osam godina kraće od osoba koje imaju normalan BMI, dok one koje su gojazne žive i do devet godina kraće. Nedvosmisleno je pokazano da povećan broj kilograma negativno utiče na zdravlje.
Ono što treba imati u vidu kod ovakvih studija jeste da one posmatraju prosek. Ne znači da nijedna osoba koja je gojazna neće doživeti duboku starost već , kada se posmatra ta celokupna populacija, manja je verovatnoća da će je doživeti. Bilo bi zanimljivo kod ove studije da je umesto BMI analiziran procenat telesnih masti. Naime, sportisti i rekreativci koji dosta treniraju mogu imati povećan BMI, ali mali procenat masti zbog veće mišićne mase, ali eto ideje za neku novu studiju.
