Novosađanka, Dragana Tepić, nakon trudnoće kuburi sa viškom kilograma. Motivisana i odlučna, rešila je da se posveti sebi i svom zdravlju. Baš kako ona kaže, svakom detetu potrebna je srećna mama. Pročitajte iskustvo ove uporne, vredne i ponosne mlade mame.
Da li ste i pre trudnoće bili fizički aktivni, odnosno trenirali?
Da, pre trudnoće bila sam aktivna. Ta aktivnost podrazumevala je kardio trening i trening snage, pet do šest dana u nedelji. Osim toga, kao trkač rekreativac, učestvovala sam na sledećim trkama: Šri Činmoj Trka Samoprevazilaženja na 6h (Beogradski ultramaraton), Novosadski maraton (25 km), Reciklažni maraton (42 km), Veliki istočni fruškogorski maraton (81 km), Maraton „Plavi krug oko Ade“ (42 km), humanitarna akcija „Kilometri za Radivoja Šijaka“, Kopaonik skytrail (Skyrunning Serbia), Bukovački maraton.
Koliko ste se kilograma ugojili tokom trudnoće? Koliko Vam je to smetalo?
Tokom trudnoće dodala sam 15 kilograma i ti kilogrami nisu mi smetali tokom trudnoće. Bila sam i tada fizički aktivna, ali sam tu aktivnost morala da prilagodim trenutnom opštem stanju. Nastojala sam da redovno šetam, radila sam vežbe za trudnice, vežbe disanja. Smatram da svaka trudnica, ukoliko je trudnoća bez rizika, a po odobrenju doktora, treba biti fizički aktivna. Da je ta aktivnost umerena, odnosno onog inteziteta koji pre svega odgovara trenutnom mesecu trudnoće, zdrastvenom stanju i opštoj fizičkoj spremnosti trudnice.
Da li Vas personalni trener motiviše, da li čini sve ono što Vas može dovesti do cilja? I koji je Vaš cilj?
Potreba za personalnim trenerom nastala je iz razloga što sam želela da nakon porođaja, odnosno porodiljskog odsustva, ponovo uspostavim onu „radnu disciplinu“ koju sam imala i pre trudnoće i porođaja, da telo postepeno uvedem u fizičku aktivnost, da ne dođe do povreda, da uz stručnu pomoć i prave smernice povratim psiho-fizičku jačinu i onaj osećaj da kada je teško ne treba odustati, već ići samo napred, korak po korak i cilj je tu. Nakon porođaja, ostalo mi je oko desetak kilograma viška, koje sam uspela da izgubim što dojenjem, što ishranom i povremenim fizičkim aktivnostima, ali te fizičke aktivnosti bile su tek nakon dvanaest meseci od porođaja. Iako sam uspela da se rešim tih trudničkih kilograma, želja mi je bila da se vratim onoj kilaži koja najviše prija mom organizmu i naravno da zategnem „posleporođajni“ stomak. Pokušala sam sama, ali priznajem nisam bila disciplinovana, imala sam osećaj da se „vrtim u krug“ i da sam stalno na nekom početku, vreme teče, a izostaju rezultati. I zato je rad sa personalnim trenerom urodio plodom. Postigla sam cilj, ponovo sam ona stara ja, ona koja je redovna na treninzima, ona koja zna kako da trenira, ona koja je ponovo fizički i mentalno jaka.
Kako uspevate da odvojite vreme za trening s obzirom na obaveze oko malog deteta, porodice, posla?
Kada nešto silno želiš, onda nema mestu izgovorima tipa nemam vremena, umorna sam, kako će dete bez mene narednih sat ipo vremena i slično. A sve to sam bila ja. I nisam se lepo osećala, jer sam lagala sebe, bežala od odgovornosti – odgovornosti pre svega prema sebi, a Pavle je pored sebe imao mamu koja nije bila srećna, mamu koja nije želela da bude takav primer, već da to bude ona mama koja će biti nasmejana, zdrava, jaka, odlučna i istrajna. Podršku supruga uvek sam imala, samo je trebalo da ja čvrsto odlučim, da kada krenem nešto da radim, da nema povratka, da idem do kraja. Moj radni dan počinje u 5h ujutru, a završava se u 23h uveče: posao, odlazak po dete u vrtić nakon posla, trening, aktivnosti sa detetom nakon treninga, spremanje obroka za sutrašnji dan kada sin zaspi, a u danima kada nemam personalni trening obavezno odradim trening kod kuće kada završim sve svoje obaveze za taj dan, pa to bude često i u kasnim večernjim satima. Stigne me umor, ali odradim makar i petnaestak minuta vežbi, jer me sve to motiviše za sledeći dan, za nove radne pobede.
Postoje određena pravila kada je nakon porođaja najbolje početi sa vežbanjem. Šta Vas je trener najviše savetovao?
Sa personalnim trenerom Strahinjom Marković, krenula sam nakon osamnaest meseci od porođaja, što smatram idelanim periodom za početak ozbiljnijih fizičkih aktivnosti. Svaka aktivnost prija telu i vežbanje je značajno za oporavak nakon trudnoće i porođaja. Ali svaka žena treba pre svega da „sluša“ svoje telo, da ne bude opterećena time da mora po svaku cenu što pre da skine taj višak kilograma što je ostao nakon porođaja, jer za sve treba vremena, a pre svega treba sačekati da se organizam vrati na stanje pre trudnoće i porođaja, jer se ono menjalo devet meseci.
Da li su Vam naporni treninzi?
Trener Strahinja Marković prvo je odradio probni trening, da vidi kakvo je moje opšte fizičko stanje, kondicija, koji su moje želje, šta će nam biti prioritet, odnosno zajednički cilj. Na osnovu toga napravio je plan treninga. Treninzi jesu naporni, ali taj napor, praktično je bio moj „odmor“, moj izduvni ventil. Bilo je momenata kada sam mislila da ja više ne mogu, kada sam jednostavno želela da samo legnem na strunjaču i da ništa ne radim, ali u tim momentima nastupa ono glavno, ono zbog čega sam ovde, u teretani, osećaj odgovornosti prema svom životu, zdravlju… osećaj odgovornosti prema treneru, jer on ne želi da ja odustanem, jer on zna da ja to mogu.
Koliko Vam treninzi pomažu da se oslobodite stresa sa kojim danas skoro svi svakodnevno živimo?
Kao što sam već rekla, treninzi su, između ostalog, bili i moj izduvni ventil od svakodnevnice. Nema treninga a da nisam dolazila umorna, jer iza mene je još jedna u nizu ne prespavana noć, što je postalo tako normalno…još jedan novi dan i u njemu puno obaveza, svakodnevnih roditeljskih briga…sve ono čega smo svi mi okruženi i „bombardovani“ svakoga dana. Ali tih sat ipo treninga, tada se potpuno isključim iz svega što mi se desilo tog dana, umor postane snaga, ne samo fizička, već i mentalna, jer vežbanje je najbolji lek za stres. Trening završavam osmehom, odmorna verovali ili ne, jača i spremna za novi dan.
Šta je Vaša poruka svim ženama koje muče trudnički kilogrami?
Poruka za žene koje muče trudnički kilogrami jeste da vole svoje telo, takvo kakvo jeste. Da vole svoj odraz u ogledalu, sa svim tim strijama, sa postporođajnim stomakom… jer je njihovo telo stvorilo i donelo na svet jedan novi život. Da pre svega daju vremena svom telu da se vrati u „normalu“. Nakon postporođajnog oporavka, koji je individualan, zavisno da li je žena imala prirodni porođaj ili porođaj putem carkog reza, redovna fizička aktivnost je jedna od najboljih stvari koje jedna žena, majka može da učini za sebe. Ovo „za sebe“ treba posebno naglasiti jer većina žena, sa njihovom novom životnom ulogom, a to je uloga majke, svoje potrebe stavljaju na poslednje mesto, zanemare sebe, a zapravo time samo čine kontra uslugu svojoj porodici, svom detetu… sebi, jer tih sat – sat ipo vremena treninga, odvojenosti od deteta, ne znači manju ljubav, ne umanjuje značenje majčinstva, već naprotiv, svojim odsustvom od kuće za vreme trajanja treninga učiniće pravu stvar, baš ono što i treba jednoj porodici, a to je zdrava,srećna, nasmejana mama… mama koja će biti pravi primer detetu kada su u pitanju zdrave životne navike. I zato mame, vežbajte, vežbajte i budite srećne !!!
