Radivoje Ćalasan iz Kule i Maja Martić iz Savinog Sela su naši novi sagovornici. Oni su mladi par koji već mesecima nekoliko puta nedeljno kvalitetno provode sate nakon posla – na treningu. Prvi se pokrenuo Radivoje, koji je želeo da smanji broj kilograma, a nekoliko meseci kasnije mu se pridružila i devojka, Maja. Danas, treniraju u paru. Prenosimo vam njihovo iskustvo treniranja u paru sa personalnim trenerom.
Radivoje, prvi put treniraš sa ličnim trenerom. Kako si se na to odlučio i kako si odabrao baš trenera Markovića?
Sasvim slučajno sam jedno jutro ustao i odlučio da želim da treniram. Na Internetu sam pronašao Strahinju, pozvao ga i sve smo se brzo dogovorili oko svega. I već šest meseci treniramo.
Jesi li imao neka očekivanja na samom početku treninga?
Nisam, iskreno. Došao sam bez ikakvih očekivanja. Želja mi je bila da malo liniju dovedem u red i to je to. Nisam zamišljao kako bi to sve moglo izgleda.
Posle koliko treninga si shvatio da si napravio dobru odluku prilikom odabira trenera?
Pa, posle dve – tri nedelje. Kada sam počeo da primećujem neke promene… Posle mesec dana su se videli neki prvi rezultati, ali sam i pre toga odlučio da će ova saradnja potrajati.
Da li je za prve rezultate bilo potrebno menjati i način ishrane i da li si se toga pridržavao?
Da, od prvog dana. Strahinja me uputio detaljno sve i pridržavam se toga. U početku sam se u potpunosti pridržavao, vremenom sam malo popustio, ali se trudim da poštujem što više.
I onda je nakon tri meseca treniranja, tvoj trening postao drugačiji – pridružila ti se devojka Maja.
Jeste, videla je moje rezultate i poželela je i ona da trenira.
Maja: Imam problem sa leđima – diskus herniju, a Radivoje je o tom mom problemu pričao sa trenerom Strahinjom i shvatili smo da bi mogao da mi pomogne. Doktori su predlagali operaciju, ali sam ipak prvo htela da pokušam na ovaj način. I moram odmah reći – pomoglo je.
Da li je bilo teško na početku s obzirom na svakodnevne bolove u leđima?
Jeste, bilo je teško. Ali, posle tri – četiri nedelje sam videla prve rezultate i onda sam nastavila. Bolovi su vremenom prestali, počela sam da se vraćam redovnim aktivnostima, manje sam pila lekova za bolove…
Kako je psihički uticala na vas nova rutina – odlazak na trening? Jel bilo nekih psihičkih promena od kada ste počeli da trenirate?
Radivoje: Jeste. Zbog posla putujem svaki dan i dođem kući umoran. Stres na poslu i taj umor činili su da imam česte glavobolje. Međutim, za ovih šest meseci ne znam da li me dvaput zabolela glava. Lakše se krećem, lepše se osećam i naravno da to celokupno utiče na mene.
Maja: Kod mene je još veća ta promena, jer prestankom konstantnog bola u leđima, život mi je postao lakši. Svako jutro sam se budila sa bolom, legala uveče sa bolom i ceo dan na poslu se borila sa tim. Kada je prestalo da me boli, mnogo više sam raspoložena, imam mnogo više energije, mogu duže i da sedim i da šetam…
Radivoje, da li možeš da nam uporediš treninge pre dolaska Maje i treninge sa njom?
Pa ne razlikuju se puno treninzi. Zašto? Strahinja se trudi da prilagodi vežbe i njoj i meni, tako da nam trening nije nikada isti. Ali je svakako zanimljivije. Mnogima je trening momenat da odmore od kuće i žene i svega, ali meni je stvarno super što ovako provodimo vreme zajedno.
Maja: Lakše nam je kada smo zajedno u ovome. Spremimo se zajedno i odemo na trening zajedno i nama to znači.
Da li u svom okruženju imate drugare koji su takođe posvećeni sebi i imaju naviku treniranja?
Radivoje: Nemam. I ja sam dugo bio operisan od teme treninga, a kamoli nešto više od toga… Komentari drugara su bili – Otkud ti da treniraš? Šta ti se desilo, otkud ta promena itd. Voleo bih da utičem na nekoga da se pokrene, ali ne vidim pomake još uvek…
Maja: Oduvek volim da treniram, imam i drugarice koje su u tome. Nekada smo aktivni, nekada se napravi pauza. Ali, nas dvoje smo generalno mnogo motivisani i ne propuštamo treninge i stvarno smo zadovoljni. Ja sam više usredsređena na kičmu i održavanje ovog stanja u kojem se osećam bolje, nego na smanjenje kilograma, ali i to dolazi uz sve ovo, što je svakako još veći plus.
Radivoje: Kada krenete sa treningom, nekako prestanete da mislite o nekom krajnjem cilju – barem je kod mene tako. Strahinja me na samom početku upoznao sa muskulaturom tela, telesne masti se gube, mišići se povećavaju, i onda više ti brojevi ne igraju ulogu. Najvažnije mi je da se lepo osećam i da mi je ugodno u svom telu. Prezadovoljni smo prijateljskim nastupom trenera koji nam je konstantna motivacija.
