Naša ovonedeljna sagovornica je osamnaestogodišnja Tamara Novosel iz Novog Sada koja trenutno igra u rukometnom klubu “Halas Jozef” iz Ade i otkriva nam svoje iskustvo sa personalnim trenerom. Nakon velike povrede i dugog oporavka, vratila se na teren verujući da je svaki novi dan nova pobeda, kao i da uvek ima mesta za napredak.
Zašto baš rukomet i kako si počela da ga treniraš?
Od malena sam volela loptu i sa nekih deset godina sam poželela da pored karatea kojim se i dalje bavim probam neki sport sa loptom. Probala sam dobar deo sportova i na samom kraju sam otišla na rukomet, posle jedne odgledane utakmice muške ekipe Vojvodine. Nekako su mi ti rukometni treninzi bili dosta zanimljivi u odnosu na sve ostale.
Trener Marković je bio tvoj trener u RK Vojvodini. Kakvo sećanje imaš iz tog vremena?
Da, bila sam vrlo mlada u tom periodu kada je Strahinja došao u klub i tada sam prvi put imala priliku da radim sa kondicionim trenerom, što je bilo nešto novo za mene i zanimljivo, naravno i korisno. Tada sam sa njim taj deo sporta i zavolela.
Kakva povreda se desila i pauzirala rukomet na neko vreme?
Nažalost, sa 15 godina sam doživela tešku povredu, zatim i operaciju, u pitanju je bila ruptura prednjih ukrštenih ligamenata kolena. Pauza je bila dosta duga i naporna.
Kako si se oporavila od povrede? Koliko ti je bio važan oslonac i profesionalnost u oporavku? Tako je i počeo tvoj proces treniranja sa Strahinjom, zar ne?
Na svu sreću imala sam prave profesionalce kraj sebe i oporavak je prošao u najboljem redu. Strahinja je bio prvi oslonac u celoj toj priči kada se desila povreda, neko na koga sam uvek mogla da računam, što mi je naravno tada mnogo značilo.
Koliko dugo je trajao oporavak i da li je bio težak proces?
Oporavak je bio prilično dug i težak, godinu i po dana je trajao. Bilo je teško, kako fizički tako i psihički proći sve to, pogotovo sa tako malo godina.
Nakon oporavka, vraćaš se rukometu ali i nastavljaš saradnju sa personalnim trenerom. Šta je motiv daljeg treniranja sa ličnim trenerom?
Da, posle dobrog oporavka i povratka na teren, želja je bila da što pre nadoknadim te dve propuštene sezone, da ne zaostajem za vršnjakinjama. Takođe, kroz oporavak sam shvatila koliko je bitan taj deo sa personalnim trenerom.
Kako si zadovoljna treninzima, svojim napretkom?
Zadovoljna sam treninzima, Strahinja je u rukometu i zna tačno šta je potrebno. Uvek ima mesta za napredak.
Kakvi su planovi u sferi sporta? Da li ti Strahinja pomaže da ostvariš ciljeve i na tom polju?
Naravno, i u budućnosti želim da igram rukomet. Ne mogu ništa da planiram, na meni je da se trudim i dam sve od sebe, pa ćemo videti šta će biti. Za sve oko rukometa se savetujem sa njim, prošao je dosta toga u sportu i znam da će mi dati dobar savet.
Kako bi opisala trenera Markovića i preporučila ga drugim sportistima ili rekreativcima?
Kao osobu sa kojom uvek mogu da popričam, podelim problem isto tako i rešim. Sve radimo po dogovoru.
