Kada se uzimaju PROTEINI – pre, za vreme ili posle treninga?
Često ćete čuti da se proteini piju posle treninga, međutim šta mišiću najviše nedostaje posle treninga, naravno nisu proteini već energija, pa onda voda i minerali. To je ono što se prvo istroši. Tokom treninga se potroši glikogen i onda on nedostaje u mišićima, a mi ako posle treninga uzmemo taj protein, telo treba da ga razlaže i da iz njega stvara glikogen, što je komplikovan i dug proces, a mišići nemaju vremena, njima treba energija odmah. U toj situaciji je bolje uzeti UH.
Praksa je pokazala, a i sam Petar Čelik je jednom prilikom to objašnjavao da dovoljno dugo pre treninga treba uzeti proteinsku hranu i u tom momentu će u krvi biti dovoljno aminokiselina, koje su zapravo najprostiji oblik proteina i onog momenta kada nakon treninga konzumiramo UH, koji može biti voće i povrće. U tom slučaju stimulišemo da ćelijske opne u mišićima otvore “kapije” da bi ušla energija tj. taj UH, odnosno glikogen i istovremeno sa njima ulaze i aminokiseline. Tako da, kada dobijemo glikogen, odnosno kada uđe u mišićima nakon treninga (a mora ući jer mišićne ćellije vape za njim), žargonski rečeno prošvercuju se i aminokiseline i tako se mišići grade.
Neki od vas mogu reći – Pa zar nije lakše da se promešaju proteini i UH, pa da se to zajedno popije posle treninga?
Čak logički posmatrajući to i ima nekog smisla, ali proteini i UH se ne vare jednako dugo, odnosno proteini se duže vare i ovo će biti davno upotrebljeno, a proteina još uvek neće biti u krvi. Preporuka za kraj bila bi da se proteini unesu pre treninga, a UH u vidu nekog voća i povrća posle treninga.
