Devetnaestogodišnja Maša iz Novog Sada ima skoliozu od svoje 14. godine. U dogovoru sa svojom mamom odlučila je da angažuje personalnog trenera, sa kojim bi redovno i pravilno trenirala. Skolioza je jedna vrsta deformiteta kičme koja predstavlja bočno krivljenje kičmenog stuba.
Na početku same priče Mašina mama nam je dala uvodni komentar.
„Imala sam razne preporuke za personalnog trenera, ali sam slučajno na sajtu pronašla Strahinju sa dosta pozitivnih komentara. Ti komentari mi nisu ulivali puno poverenja, dok nisam razgovarala sa njim. Posle razgovora sa Strahinjom bilo je potrebno ubediti ćerku da krene na treninge.
Vežbe koje je ona radila su joj već dosadile i bilo joj je potrebno nešto novo. Posle samo dva meseca treninga sa Strahinjom, rezultati su bili vidljivi, a ona je zavolela odlaske na trening. Strahinja je program vežbi maksimalno prilagodio njoj i njenom stanju. Imam samo pohvale za Strahinju i njegov rad, i odnos koji gradi sa klijentima.“
A onda smo razgovarali sa Mašom.
Koliko je trajalo ubeđivanje da angažuješ personalnog trenera?
Vremenom sam prosto i sama shvatila. Imam skoliozu i znala sam da moram da radim vežbe. Htela sam da treniram, a da me neko nadgleda. Da imam stručnu osobu pored sebe. Danas, veoma sam zadovoljna što je baš Strahinja moj trener.
Kakav je bio osećaj na tom prvom treningu, taj prvi susret sa personalnim trenerom? Kakva su bila tvoja očekivanja, da li si imala neki strah na samom početku?
Nisam imala očekivanja. U stvari, nisam znala šta da očekujem. Treniramo već osam meseci. I to je bio dovoljan period za vidljiv rezultat. Sama toliko i ne primetim, koliko mi drugi ljudi govore kolika je promena i koliko moja kičma izgleda bolje. Mama je prva primetila i ona je zadovoljna.
Mlada si, da li tvoji vršnjaci pitaju kako izgleda tvoj trening i da li te zapitkuju o tome?
Pa da, pitali su me kako to sve izgleda i objasnila sam im šta radim i kako radim. Oni mi kažu da se vidi veliko poboljšanje i da im je drago što sam uspela u tome što sam htela.
Koliko su treninzi zapravo teški?
Nisu preterano teški, jer se Strahinja trudi da uskladi sve i pripremi trening baš za mene i moje potrebe. Svesna sam od početka da vežbe za moj problem ne mogu biti lake, ali nisu ni neizdržive. Imam i upale mišića i bude mi nekada naporno, ali sve je to sasvim u redu.
Da li te nekada mrzi da kreneš na trening? Koliko si istrajna u svemu ovome?
Iskreno da, mrzi me nekada da krenem na trening, ali znam da ću nakon treninga biti kao nova, jer na treningu izbacim svu negativnu energiju i osećam se lepše. Prosto, prija mi.
Prezadovoljna sam, tako da nastavljam sa treninzima do daljeg.
Na kraju same priče, poželeli smo da čujemo i mišljenje trenera, Strahinje Markovića.
Kako ste pristupili situaciji sa mladom klijentkinjom i njenom probelmu?
Maša, kada je došla, bila je stidljiva i povučena. Nesigurna. Osetio sam da ima neki strah na samom početku, ali ubrzo se opustila i vrlo brzo je dolazila srećna na trening.
Rezultat našeg rada nakon osam meseci je veoma vidljiv. Golim okom vidljiv. Za mene je, moram priznati u početku bio veliki izazov, ali na svu sreću, mlada je i telo još uvek može da se menja. Velika je promena, ali još uvek moramo da treniramo da bi dostigli najbolji mogući rezultat.
