Zbog povećanog obima posla, trener Marković je u jednom trenutku morao da zaposli asistenta. Odabrati nekog da bude tvoja desna ruka u poslu nije lako, stoga pročitajte kako se odlučio za Jovanu Ćazić, dvadesetpetogodišnju rukometašicu sa kojom je imao prilike da sarađuje nekoliko godina unazad. Predstavljamo vam Jovanu, devojku koja radi po programu trenera Markovića i za sada klijenti imaju samo reči hvale za nju.
Kako je došlo do saradnje sa Jovanom? Zašto si baš nju izabrao za svog asistenta?
STRAHINJA: Imao sam priliku da radim sa ŽRK Vojvodina gde je ona tada igrala. Sticajem okolnosti imao sam priliku da vidim i kako ko radi, kako se ko zalaže, kakav je neko kao čovek… i dve-tri devojke su se tu istakle po ponašanju, po odnosu prema svojim igračima, prema igri i generalno sportu, što je mene zadivilo – najviše kod Jovane.
Jesi li već tada imao ideju da zaposliš asistenta?
STRAHINJA: U tom momentu, dok sam bio u klubu – nisam. Međutim, kako sam napustio Vojvodinu usmerio sam svu energiju na svoj posao i on je krenuo da raste, toliko da nisam mogao fizički da postignem i shvatio sam da nekog moram da zaposlim.
Pre nego što je ovde počela da radi, dao sam preporuku jednom prijatelju, pa je radila kao njegov asistent u klubu plesa. Tada se pokazala u svim pogledima i jasno mi je bilo da treba da joj ponudim mesto trenera, gde bi se usavršavala i meni bila od velike pomoći.
Reklo bi se da si imao dug proces biranja i odlučivanja ko će biti asistent u tvom poslu…
STRAHINJA: Pa, da. Jer, nije lako. Treba imati poverenja prvenstveno u osobu koja će biti tvoja desna ruka. I bez obzira na završeni fakultet i sve, morala je da se prilagodi mom načinu rada i mojim klijentima.
Koliko sam mogao da dobijem, toliko sam mogao i da izgubim ukoliko bih odabrao pogrešnu osobu. To je prosto tako u svim poslovima, ne samom u mom.
Da li klijenti koji dođu da treniraju sa tobom, žele da to isključivo budeš ti i ne pristaju na asistenta?
STRAHINJA: Ja pišem programe za sve klijente – i moje i njene, ona je tu da sve sprovede u delo. Štaviše, mislim da u određenim situacijama bolje radi od mene – dešava se da budem umoran tokom dana, a ona ima taj početni elan koji meni nekada zafali.
Bilo je klijenata koji su bili skeptični, da žele isključivo da rade sa mnom. Ali, ona je samo fizički tu umesto mene, program rada je isti. I klijenti stvarno vole da rade sa njom.
Kako si ti prihvatila ponudu od Strahinje da radiš za njega, Jovana? Bila si oduševljena pozivom ili si ipak vagala – da li se javila neka nesigurnost, da li ćeš znati sve to…
JOVANA: Kada me je Strahinja pozvao, to je baš bio idealan momenat u mom životu. Završila sam fakultet, bavila sam se profesionalno rukometom, a život te nekada saseče, ne bude baš sve kako si planirao. To je bio period u kome sam se tražila, nikako da nađem nešto što mi odgovara. U tom momentu nisam imala posao i Strahinja me je pozvao i dao predlog da radimo.
Nije bila neka moja velika želja da ovo radim, međutim posle prvog treninga sa klijentkinjom Ivanom, nazvala sam ga i rekla – To je to. Dopalo mi se što je svaki klijent priča za sebe, a baš to i želim od posla – da nije uvek sve isto, da nije monotono… baš mi se dopalo. Naravno, još sam na početku, mnogo učim od Strahinje, mnogo mi pomaže. I uvek kada pomislim da znam dovoljno, desi se neka situacija gde mi je on potreban.
Pomenuo si da ti je pri odabiru asistenstskog mesta bilo važno kakav je neko čovek, kako si prepoznao nju kao pravu osobu koja će biti tvoja desna ruka?
STRAHINJA: Daću ti najkraći odgovor – Video sam sebe u njoj.
Kakav sam bio kao igrač, kao osoba i kao trener, video sam u ženskom obliku, kod nje.
Koliko je važno da ti bude prijatno sa klijentom, baš to, da osetiš da je dobar čovek, da ti neko leži i da li je već sada bilo situacija u kojima si morala da iskusiš to šta znači profesionalan i razdvojiti posao od ličnog utiska?
JOVANA: Ovaj posao je iznenađujuć i drugačiji, samim ti i različiti ljudi dolaze. Za sada, klijenti koji su bili kod mene, svako je imao neki drugi karakter. I uspela sam da se prilagodim svakom od njih, jer sam po prirodi fleksibilna osoba. Već sada imam neke klijente sa kojima privatno popijem kafu, sa kojima se čujem van posla itd. i to valjda nastane jer svakom od njih pristupiš prijateljski. Volim otvoreno da porazgovaram sa klijentima nakon treninga, ako se desi da vidim da nisu srećni nakon istog. Na kraju, sa svima klikne to nešto i saradnja bude odlična.
Kroz rukomet si imala prilike da radiš sa velikim brojem trenera, kako bi onda opisala Strahinju kao trenera, na koji način se on ističe?
JOVANA: Istina, upoznala sam mnoge trenere, ali za Strahinju bih rekla da je jedan od retkih kod kojeg vidim takvu posvećenost poslu da on negde istu količinu pažnje posvećuje svom privatnom životu, i ovde svom poslovnom, odnosno svojim klijentima. On svoj posao toliko voli, da ga živi. Ja sam još na početku i bude mi mnogo toga važnije od posla, nekada imam fokus na neke druge stvari u tom trenutku, a kod njega to nema. On je uvek fokusiran na svoj posao. Ono što drugi ne mogu da primete, a ja vidim je to iskustvo koje nigde ne možete ni da kupite ni da naučite, već ga morate proživeti. Možda ja imam i elan i energiju i sve što treba, ali iskustvo koje on ima je ono što ga razlikuje od mnogih.
Kada si dobila ponudu da zajedno radite, šta je presudilo odluci da želiš ovo da radiš?
JOVANA: Strahinju poznajem od ranije, znam kakav je čovek, a meni je posao bio potreban. Upoznala sam ga kroz rad u rukometu toliko da sam znala da ukoliko mi ne može pomoći, neće mi ni odmoći. I znam da će uvek biti iskren prema meni. Ispostavilo se da nam ide dobro i baš sam zadovoljna.
Koji su planovi za dalji rad – da li je ideja širenja posla u planu, možda još neki asistent?
STRAHINJA: Ja imam svoj program treninga, koji nameravam jednog dana da zaštitim. Bio mi je cilj da zaposlim trenere koji će raditi po mom programu, a ja ću pratiti klijente vezano za ishranu i treninge… Posao je porastao toliko da sam morao nekog da zaposlim i planiram još novih ljudi u slučaju još većeg broja klijenata. S obzirom da mi mnogi ljudi poklanjaju poverenje, verujem da će uskoro biti potreba za još jednim članom našeg tima.
